ŠTA JE BOL – ISTINE I ZABLUDE
Postoje mnoge definicije bola. Najviše je korišćena je ona koju je dala svetska zdravstvena organizacija i ona glasi „ bol je neprijatno telesno i emocionalno iskustvo koje je uvek povezano sa postojećim ili pretećim oštećenjem tkiva“. To je evolultivno najstarije senzorno iskustvo i uvek je povezano sa negativnim emotivno afektivnim reakcijama.
Dakle, bol je jedan od priprodnih odgovora organizma koji ukazuje na poremećaje u telu prouzrokovane nekim spoljnim ili unutrašnjim faktorima. Oni za kraće ili duže vreme mogu da dovedu do promena, oštećenja ili bolesti koje mogu da izazovu velike fizičke i duhovne patnje, poremećaj kvalliteta zivota a u krajnjoj liniji da ugroze i sam život .
Pored toga bol upozorava da su napori ili opterećenja kojima svakodnevno ili povremeno izlažemo telo preveliki za njega i da, za kraće ili duže vreme, mogu da dovedu ozbiljnih poremećaja u organizmu, do oštećenja i razvoja ozbiljnih bolesti pa i smrti organizma.
Gledano iz dugog ugla akutni bol (kratkotrajni bol) ima edukativni karakter . UČI. Uči jer pokazuje koje su situacije potencijalno opasne i mogu da dovedu, ili dovode do povreda ili oštećenja. Uči jer u tim situacijama stvara negativne emocionalno afektivne reakcije, strah, neprijatnost, nelagodnost, odbojnost i na taj način stimuliše jediku da ih izbegava. Uči jer pokazuje koji su limiti organizma. Bol kod angine pektoris (suženja arterija srca) ukazuje da srce nema dovoljno kisonika i ako se nastavi sa sa opterećenjem organizma može da se razvije infarkt srca, stanje koje može da ugrozi život, da ubije. Bol u vratu grudnm i leđnom delu često su posledica preopterećenja mišića u ovim delovima tela. Ako se bol ne ispoštuje i ne smanji napor može da dođe do ozbiljnih ošteđenja i teškog poremećaja kvaliteta života. Bol kod povrede ukazuje na ošteđenje tkiva.
DAKLE, AKUTNI BOL NAS UČI DA IZBEGAVAMO POTENCIONALNO OPASNE SITUACIJE I SPOZNAMO LIMITE ORGANIZMA. JAVLJA SE KOD GOTOVO SVIH BOLESTI I POVREDA, I UKAZUJE KADA TREBA POTRAŽITI STRUČNU POMOĆ . PONEKAD PRIMORAVA DA SE ŠTO HITNIJE POTRAŽI POMOĆ LEKARA. Na taj način ima ZAŠTITNU ULOGU, PRIJATELJ JE ORGANIZMA I TREBA GA POŠTOVATI.
Kao lekaru dugo vremena mi je trebalo sa shvatim da se u organizmu, kao i u pririodi uopšte, ništa ne događa bez najava ili upozorenja. Pitanje je da li te najave preoznamo, i da li je prepoznamo na pravi način, ili bežimo od njih, potiskujemo ih, ili zarivamo glavu u pesak. Većina živih bića reaguje impulsivno, refleksno, ponaša se po evolutivnom šablonu, evolutivnim zakonima, bori se ili beži, prepoznaje znake koje im šalje ogranizam i poštuje ih. Jedino je čovek sklon da ih prenebregne, minimalizuje ili maksimalizuje. Razlog za to su strah i svest. Strah od uzroka koji šalje signal. Strah šta on nosi sa sobom. Strah, koji bi trebalo da ima edukativnu ulogu sada ima suprotnu ulogu, utiče na svest da potisne prenebrgne upozoronje, da ide linijom manjeg otpora ili da ode u drugu krajnost i sve maksimalizuje.
U odnosu na dužinu trajanja može biti akutni i hronični
AKUTNI BOL
Akutni bol je naš prijatelj jer nam ukazuje na opasnost, upozorava nas i u krajnjoj liniji omogućava preživljavanje, traje do tri meseca. Obično je znak nekog oboljenja i ukazuje na potrebu da se potraži pomoć lekara.
Ako se ne leči pravilno u skoro 40% može da pređe u hronični bol
HRONIČNI BOL
Bolest za sebe, može da se kreće u širokom dijapazonu od nelagodnosti do teškog onesposobljavajućeg bola koji pacijenta vjezuje za krevet. Jedna od njegovih karakteristika je da se bol oseča i nakon prestanka uzroka koji je doveo do nastanka bola.
