UČESTALOST VRATNE DISKUS HERNIJE

Učestalost vratne diskus hernije je velika. U SAD vratni oblik diskkus hernije bez simptoma otkriven je kod 10% osoba mlađih od 40 godina i 5% osoba starijih od 40 godina. U istraživanju koje  je uraženo u Italiji 1996 god. Učestalost vratnog diskusa sa pritiskom na koren živca bila 3.5 slučajeva na 1000 stanovnika što je jako mnogo. Slične su učestalosti i u drugim zemljama.

Cervikalne diskus hernije se u oko 90% slučajeva viđaju u nivoima između 5,6,7 vratnog pršljena (C6-C7 i C5-C6,) i to u nivou C6-C7 u oko 70% slučajeva, a u nivou C5-C6 u oko 20% slučajeva. Iako vratni diskus nije izložen istom optere­ćenju kao lumbalni, velika pokretljivost vratne  kičme sa izraženim degenerativnim promenama daje najveću učestalost di­skus hernije u petoj deceniji života.

SIMPTOMI VRATNE DISKUS HERNIJE

Simptomi kod vratne diskus hernije najčešće nastaju naglo, obično u snu usled trzaja vrata pri okretanju. Ređe nastaju postepeno usled preopterećenja. Osnovni simptomi su:

• Bol u vratu , koji je najčešće hronični, mada može biti i akutni čija je osnovna karakteri­stika da se pojačava pri istezanju vrata,
• Međulopatični diskusom vratne kičme uzokovani bol
• Simptomi nadražaja korena vratnih živaca – bol i oštećenje nerava koje se manifestuje ,
• Znaci pritiska na kičmenu moždinu u vratnom delu – medularne kompresije, tj. cervi­kalne mijelopatije.

Za cervikalnu radikularnu kompresiju in­dikativni su:

• Spurling test – pritisak na vrat sa sa­vijanjem glave na bolnu stranu čime se provociraju i pojačavaju  tegobe,
• Aksijalna manuelna trakcija od 10 do 15 kilograma u ležećem položju – povlačenje vrata po uzdužnoj osovini u ležećem položaju snagom koja je potrebna za podizanje tereta od 10-15 kg čime se uklanja bol,
• Spuštanje ramena sa podizanjem šake iznad glave čime se takođe uklanjan ili umanjuje

KAKO PREPOZNATI VRATNE RADIKULOPATIJE

• Radikulopatija korena C6 se karakteriše bolom i poremećajem senzibiliteta u zadnjoj strani vrata, prednjoj strani nadlakta, spoljnjoj strani podlakta, zadnjoj strani šake i kažiprstu. Oslabljeni su savijanje ruke u laktu i opružanje šake.

• Kod radikulopatije korena C7 bol i poremećaji senzibiliteta su u zadnjoj strani vrata, ramenu, zadnjoj strani nadlakta, podlakta i u srednjem prstu. Oslabljeno je opružanja podlakta.

• Kod radikulopatije korena C8, bol sa poremećajem senzibiliteta “ide” unutrašnjom stranom podlakta u mali prst. Granice bola i poremećaja senzibiliteta nisu oštre, tako da su u kliničkoj slici česta preklapanja.

CERVIKALNA MIJELOPATIJA – pritisak diskusa na kičmenu moždinu

Cervikalna mijelopatija nastaje kao re­zultat kompresije ili pritiska  uzrokovane suženjem spinalnog(kičmenog)  kanala. Mijelopatija je posledica direktnog pritiska i nedostatka kiseonika u kičmenoj moždini zbog pritiska na male krvne sudove koji je hrane ili pritiska na glavni krvni  sud koji  donosi kisonik kičmenoj moždini u prostoru izmežu dva pršljena.

Simptomatologija vratne mijelo­patije obično sporo napreduje, mada nije neuobičajeno da dođe do naglog po­goršanja, naročito posle povrede. Najče­šći simptom je mišićna slabost spastičnog tipa  koja zahvata donje ekstre­mitete(noge).

ŠTA SVE MOŽE DA IZAZOVE VRATNU MIJELOPATIJU

Pored vratnog diskusa mijelopatiju mogu da izazovu:

(1) spinalni tumori  koji imaju dužu progresiju (pogoršanje) simptoma, naglašen motorni deficit (smanjenu mišićnu snagu) i manje izražen bolni sin­drom,

(2) tumorI brahijalnog pleksusa i sindrom torakalne aperture kod kojih bol i parestezije nemaju radikularnu distribu­ciju i ne izazivaju ih pokreti vrata već kom­presija na brahijalni pleksus.

(3) sindrom karpalnog i kubitalnog kanala (uklještenje živca u predelu šake i lakta)  sa bolovima u senzitivnoj distribuciji odgovarajućih nerava koji se mogu širiti naviše, ali retko do­sežu rame i nikad se ne šire do lopatice i grudi i koje ne izazivaju pokreti vrata već perkusija (kuckanj) mesta kompresije (pritiska).

KAKO PREPOZNATI VRATNE MIJELOPATIJE I RADIKULOPATIJE

• Hronični bol, u vratu, polopatičnom regionu i  ramenu.
• Slabost mišića i trnjenje u rukama
• Senzorne promene u nogama
• Slabosti mišića u nogama
• Teškoće sa hoodom (spastičan hod na širokoj osnovi, nesiguran u trzajima)
• Znaci gornjeg motornog neurona (spastičnost, hiperreflekija, klonus, znaci Babinskog i Hofmana, poremećaji funkcije creva i bešike
• Znaci donjeg motronog neurona (hiprefleksija- smanjeni refleksi I atrofija – sušenje nogu

KAKO POSTAVITI DIJAGNOZU

Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom – anamneze, kliničkog pregleda lekara i rendgenskih snimanja vrata.

Osnovne radiografske dijagnostičke me­tode su:

• Nativne radiografije (običan snimak vrata) koji pokazuje suženje intervertebralnog prostora, osteofite koji ulaze u spinalni kanal ili intervertebralne otvore, suženje anteriorno-posteriornog (prednje –zadnjeg) dijametra (prečnika)  na manje od 11 mm kod hroničnog toka bolesti,
• Cervikalna mijelografija
• CT sa intratekalnim davanjem male ko­ličine kontrasta čime se dobro prikazu­je kompresija (pritisak) na korenove živaca,
• Magnetna rezonanca, koja je danas su­verena metoda. Ona direkt­no prikazuje neuralne strukture i daje više detalja o mekim tkivima. Pored toga, ona prika­zuje cervikalni kanal u sagitalnoj i aksijalnoj projekciji, omogućava razlikovanje diskus hernije od osteofita i procenu stepena kompresije na koren.

LEČENJE VRATNE DISKUS HERNIJE

Lečenje vratne ili cervikalne diskus hernije je u većini slučajeva konzervativno, a izuzetno hiruruško. Način lečenja zavisi da li je bol akutan ili hroničan. Konzervativno lečenje kod hroničnog bola obuhvata davanje injekcija uzimanje lekova, vežbanje i upotrebu sredstava za podršku.

Cilj terapi­je je uklanjanje simptoma, a pre svega bo­lova, što se postiže u preko 95% slučajeva. Ovo se može postići mirovanjem, nošenjem čvr­stog okovratnika, ili intermitentnom cervikalnom trakcijom (dva do tri puta dnevno po 10 do 15 minuta), lokalnom primenom toplote i masažom, primenom analge­tika, nesteroidnih antireumatika i mišićnih relaksanata, a u izvesnim slučajevima i epiduralnom infiltracijom lokalnim anestetici­ma ili steroidima. Kod cervikalne mijelopatije ovom terapijom se postiže poboljšanje kod oko 50% pacijenata. Kada govorimo o bolu u vratu treba naglasiti da postoji velika zloupoteeba medikamenata, Oni se po

KADA OPERISATI VRATNU DISKUS HERNIJU

BOL:

• težak radikularni bol koji ne reaguje na konzervativnu terapiju posle 10 dana kod diskus hernije, odnosno tri nedelje kod spondiloze,
• hronični ili recidivantni bol, Značajan motorni deficit na ruci koji ne reaguje na konzervativnu terapiju,

MIJEKOPATIJA.

Cilj operacije je da zaustavi progresiju, a samo kod malog broja pacijenata dolazi do značajnijeg poboljšanja neurološkog de­ficita