Šta je klaster glavobolja
Klaster glavobolja, Hortonova ili histaminska glavobolja je oblik neurovaskularne glavobolje (glavobolje koje su prouzrokovane promenom cirkulacije u mozgu). Češće se javlja kod muškaraca starosti oko 30 (20-40) godina (6 puta češće), naročito snažnih, mišićavih i krupnih. Karakterišu je napadi koji su tipično grupisani, zbog čega se i naziva klaster glavobolja (klaster – grozd, serija). Napadi se javljaju nekoliko puta u toku 24 h, češće u jesen ili proleće, i mogu trajati mesecima.
U odnosu na dužinu trajanja simptoma ova glavobolja se deli na 2 oblika:
1. Epizodički predstavlja učestaliji oblik. Serije napada glavobolja traju uglavnom 6 – 12 nedelja, iako se mogu završiti i za 2 nedelje ili trajati 6 meseci.
Javljaju se u isto doba svake godine, češće u proleće ili jesen. Neki ljudi imaju dve ili tri serije napada svake godine, dok su kod drugih prekidi između serija napada duži od dve godine.
2. Hronične klaster glavobolje se javljaju kod svakog desetog obolelog od klaster glavobolje. Bol je hroničan, a dnevni ili skoro svakodnevni napadi se nastavljaju iz godine u godinu, bez pauze.
Epizodične klaster glavobolje mogu preći u hronične i obrnuto.
Provocira je stres, umor, alcohol, hladnoća, pušenje (ovi pacijenti su često dugogodišnji pušači koji puše veliki broj cigareta), česte promene cirkadijalnog ritma (biološki ritam, biološki sat, bio ritam). Klaster glavobolja se javlja ređe nego migrena. Učeatalost 1 na 1000 stanovnika.
Klaster glavobolja uzroci
Kako nastaje klaster glavobolja?
Iako se klaster glavobolja naziva još i histaminskom glavoboljom uloga histamina nije detaljno dokazana. Međutim, pokazano je da supkutana (potkožna) injekcija histamina dovodi do napada u 70 % pacijenata. Uzrok nije definitivno poznat. U nastanku klaster glavobolje značajni su sledeći mehanizmi: proširenje i povećani protok kroz krvne sudove glave, trigemunus (V moždani živac) i supstanca P(omogučava prenos bolnih impulsa sa jedne nervne ćelije na drugu), poremećaji vegetativnog nervnog sistema (dela nervnog sistema koji nije pod kontrolom volje), poremećaji hipotalamusa (hipotalamus – međumozak, i deo mozga koji kontroliše cirkadijalne ritmove . Klaster glavobolja pokazuje vezanost za cirkadijalne ritmove – biološki sat, bio ritam….). Takođe, uloga serotonina u nastanku ove glavobolje nije definitivno dokazana.
Provocirajući faktori ili okodač za klaster glavoblje je alcohol i u nakmanjim količinama. Drugi direktni okidači nisu poznati, mada je primećeno da promena u biološkom satu, pušenje, stres I depresivna stanja mogu da doprinesu pojavi ovih bolnih stanja.
Klaster glavobolja dijagnoza
Klaster glavobolja se dijagnostikuje na osnovu anamneze (podataka koji se dobijaju razgovorom sa pacijentom) i kliničke slike, odnosno manifestacija bolesti. Radiografska ispitivanja nisu naophodna, mada mogu biti koristna u razlikovanju drugih oboljenja sa sličnim manifestacijama.
Da li su potrebna testiranja?
Iako ne postoje testovi koji će potvrditi dijagnozu, klaster glavobolje su lake za prepoznavanje zbog niza upečatljivih simptoma. Upravo zbog toga potrebno je pažljivo opisati simptome lekaru.
U diferencijalnoj dijagnozi (druge bolesti sa sli;nim simptomima I kliničkom slikom) značajni su: herps zoster (virusna upala živca), subarahnoidna hemoragija (krvarenje u mozgu), sinuzitis, temporalni arteritis,neuralgija trigeminusa.
Bol je po svojim karakteristikama dominantno neuropatski
Klaster glavobolja – klinička slika kako se manifestvuje klaster glavobolja
Klaster glavobolja se manifesvuje bolom u glavi koji se javlja u vidu serija – klastera. Za klaster glavobolje je karakteristično da su iscrpljujuće bolne. Bol uvek zahvata istu stranu, iako se kod epizodičnih klaster glavobolja može premeštati sa jedne na drugu stranu glave. Druga strana glave nije bolna (nikad se ne javlja istovremeno u obe polovine glave). Bol se javlja u oku ili pored njega i opisuje se kao osećaj pečenja, žarenja, ubadanja ili bušenja oka. Nastaje naglo, i zrači ka slepoočnici i gornjoj vilici, Udružen je sa suzenjem, curenjem iz nosa, znojenjem polovine lica. Mogu se javiti ptoza (spušten kapak na strani bola) i mioza (sužena zenica na strani bola) na strani bola. Bol se često javlja noću, vrlo brzo se razvija i za 5-10 min dostiže svoju punu snagu. Ukoliko se ne leči, bol traje od 15 min do 3h (najčešće traje 30-60min).
Pacijent obično drži mesto koje ga boli i jauče od bolova. Ovakav bol često menja psihičko stanje pacijenta, a nisu isključeni i pokušaji samoubistva usled jačine bola.
Za razliku od migrene tokom koje ljudi žele da leže mirno, klaster glavobolje uzrokuju uznemirenost.
