Tokom čitavog života spavanje je za čoveka izuzetno važna funkcija. Prosečno čovek spava šest do osam sati, dok je nekim ljudima neophodno čak deset sati kako bi se odmorili i nastavili sa dnevnim obavezama .
Zanimljivo je da ljudi u poznim godinama „kraće“ spavaju. To je, verovatno, posledica smanjenih aktivnosti u odnosu na period života kada su bili zaposleni i kada im je bilo potrebno više sati da obnove potrošenu energiju. Ipak, ono što je zajedničko za sve, bez obzira na dužinu spavanja je kako su spavali, jer samo kvalitetan san bez buđenja omogućava uspešno obavljanje aktivnosti tokom dana.
Koliko su mišići vrata i leđa napeti, često postajemo svesni tek onda kada se probudimo sa osećajem kao da nismo spavali, ili ukočenog, bolnog vrata praćenog glavoboljom. Glaobolja je polsedica smanjene cirkulacije krvi u vratu i mozgu, a uzrokuje je napatost vratnih mišića. Tome uveliko doprinosi jastuk – kako njegov oblik, tako debljina i materijal kojim je ispunjen. Nepravilan položaj pri spavaju zbog neadekvatnog položaja može prouzrokovati tenzione glavobolje i biti okidač za migrenu.
Kvalitet sna važniji od dužine spavanja
Nekvalitetan san uzrokuje mnogo brže starenje moždanih ćelija, rezultat je istraživanja objavljenog u američkom časopisu „Sleep“.
Istraživanje američih naučnika pokazalo je da nekvalitetan san samo u tri godine smanjuje moždane aktivnosti, utiče na brže gubljenje pamćenja i nedostatak koncentracije, te da samo jedna neprospavana noć može prouzrokovati slične nuspojave.
Tokom noćnog sna mozak se oslobađa otrovnih materija te kvalitet sna određuje zdravlje moždanih aktivnosti, ističu naučnici.
Nekvalitetan san može moždane aktivnosti smanjiti za 50 odsto te učiniti ih „nepopravljivim“, što dovodi do toga da moždane aktivnosti postanu „starije“ za pet godina.
Istraživanje je pokazalo da je za moždane aktivnosti bitniji kvalitet noćnog sna od kvantiteta, navodi se u istraživanje
KRAĆI SAN KRAĆI ŽIVOT
Naučnici iz Amerike i Kine potvrdili su ono što se odavno zna – da je san neophodan za bolje pamćenje.
Koristeći napredne mikroskope, istraživači su imali priliku da vide formiranje novih veza između moždanih sinapsi tokom sna.
Ranije naučnici nisu znali šta se tačno dešava sa sinapsama tokom spavanja.
Profesor Ven Bjao Gan sa Univerziteta u Njujorku kaže: „Mislili smo da san pomaže u formiranju sinapsi, ali sada imamo dokaz da mozak tokom spavanja nije tih; on ponavlja sve što se desilo tokom dana“.
Istraživači su trenirali miševe da hodaju na cevi koja se okreće, što ranije nisu znali. Zatim su „zavirili“ u njihove mozgove kako bi videli šta se dešava tokom sna, ili nesanice.
Njihova otkrića, objavljena u žurnalu „Science“ pokazala su da miševi koji spavaju formiraju mnogo više novih veza između neurona, što je dokaz da više uče. Duboki san, ondosno period u kom mozak „ponavlja“ dnevne aktivnosti, dokazano je neophodan za formiranje pamćenja.
Inače, američki istraživači su 2002. analizirali podatke o više od milion ljudi i otkrili da oni koji spavaju manje od šest sati, umiru ranije, što nije bio slučaj sa onima koji su spavali osam sati.
KAKO SAN UTIČE NA ZDRAVLJE
malo sna opasno po zdravlje
Koliko je san važan jasno je već posle jedne neprospavane noći. Svima je potrebno najmanje od sedam do osam sati sna da bi mogli da funkcionišu normalno.
Prema prošlogodišnjem „Galupovom“ istraživanju, veoma malo ljudi poštuje te preporuke – 35,3 odsto ljudi u proseku spava manje od sedam sati, u Americi čak 41 odsto. Postajemo društvo besanih – pre šezdesetak godina samo 14 procenata odraslih priznavalo je da im fali noćnog odmora.
Prema američkom Centru za kontrolu bolesti, danas u svetu imamo pravu epidemiju nespavanja, koja ostavlja mnogobrojne posledice po psihičko i fizičko zdravlje i kondiciju ljudi.
Lekari upozoravaju da nedostatak sna ne može da se nadoknadi tako što ćemo sledeće noći odspavati dovoljno. I posle samo jedne noći lošeg sna trpi svakodnevni život, jer neispavani i „grogi“ nismo ni blizu korisni i efikasni kao kada smo odmorni. Naročito je opasno ako je premalo sna hronična pojava, a ne povremeni „incident“.
Gotovo 40 odsto ljudi u istraživanjima o snu priznalo je da bar jednom mesečno zaspi tokom dana, iako to nisu planirali. Uskraćivanja sna, naročito dugotrajno, može da prouzrokuje povrede, nesreće, saobraćajne nesreće, smanji inteligenciju, utiče loše na memoriju i doprinese pogoršanju depresije i gojaznosti.
Ispitivanje 10.000 odraslih osoba starih između 32 i 49 godina pokazalo je da oni koji spavaju manje od sedam sati u proseku, imaju značajnije veći rizik od gojaznosti. I ne samo to, istraživanje objavljeno u martu u naučnom časopisu „Žurnal neuronauke“ imalo je iznenađujuće rezultate u vezi sa nespavanjem. Produžena budnost značajno je oštetila deo moždanih ćelija zadužen za budnost i predostrožnost. Sada imamo dokaze kako gubitak sna vodi ka nepromenljivim oštećenjima, prenosi autorka studije Sigrid Vesej, sa Univerziteta Pensilvanija.
Trend kasnog noćnog odlaska na počinak i ranog ustajanja je tempirana bomba, tvrde naučnici sa Univerziteta Vavrik, koji su dokazali povezanost nedostatka sna sa poremećajima koji rezultiraju preranom smrću.
Hronični nedostatak sna izaziva pravi haos u telu, povećano se stvaraju hormoni i hemikalije koje povećavaju rizik kako od srčanih bolesti, tako i od šloga, dijabetesa, gojaznosti, navodi dr profesor Frančesko Kapućio, koautor izveštaja objavljenog u Evropskom časopisu o srcu. Do podataka su došli na osnovu dugogodišnjeg istraživanja i praćenja 470.000 učesnika iz osam zemalja.
„Ako dugotrajno spavate manje od šest sati tokom noći, imate čak za 48 odsto veću šansu da umrete od srčanih bolesti, i 15 odsto veći rizik da vas zadesi šlog“, navodi dr Kapućio. Svakodnevni život zahteva od nas da u dan strpamo mnogo više obaveza nego što realno može. Borba za balans posla i slobodnog vremena kod mnogih se završava tako što odustajemo od dragocenih sati sna da bismo osigurali da ćemo uraditi sve što se očekuje od nas.
Iako je ovaj trend nespavanja i lošeg sna primetan već godinama, naučnici tek sada uviđaju kolike zdravstvene posledice nespavanje može da ostavi. Tek nedavno je utvrđena veza između depresije i nespavanja, iako se odavno zna da se za raspoloženje i san koriste isti neurotransmiteri, navodi „Vašington post“. Ali, i dalje je teško razdvojiti da li je neko zaista u depresiji ili mu samo očajnički treba san.
U spavanju svakako treba naći meru, jer ni previše sna nije dobro, tako da se odraslima ne preporučuje da spvaju više od devet sati ođednom. To čak može da bude i simptom bolesti poput kardiovaskularne. Uz previše spoljnih nadražaja, poput televizije i interneta, civilizacije okupirane poslom i novčanim brigama, veoma mali broj ljudi spava previše, a ispostavi se da su to vrlo često osobe koje imaju neki od poremećaja spavanja.
SAN I PAMĆENJE
Američki naučnici su objavili da starije osobe koje ne spavaju kvalitetno imaju više naslaga beta amiloidnih proteina u mozgu, koji su ranije povezani s Alchajmerovom bolešću.
Istraživači s Džon Hopkins Blumberg škole javnog zdravlja u Baltimoreu napominju da nisu utvrdili prethodi li loš san ovim promenama na mozgu ili su poteškoće sa snom posledica delovanja beta amiloidnih proteina.
Portal Pliva piše da su prethodna istraživanja povezala nekvalitetan san sa slabljenjem pamćenja.
Tokom istraživanja, podaci su prikupljeni od 70 ispitanika starih između 53 i 91 godine.