ŠTA JE STRES?
Iako će gotovo svako reći da zna šta je stres , stres vrlo lako definisati. U literaturi se poslednjih sto godina može pronaći veliki broj različitih definicija stresa. Problem postavljanja definicije stresa leži u tome što stres čini zbir različitih iskustava, životnih puteva, reakcija i ishoda, uzrokovanih širokim rasponom različitih događaja ili okolnosti. Uobičajeno je shvatanje pojma stresa kao nečega što nas živcira ili zabrinjava – bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita….
Međutim naše telo shvata pojam stresa mnogo šire. Stres je sve što od nas zahteva prilagodjavanje, svaka promena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne naravi.
Već i samo zamišljanje ili predosećanje promjene stvaraju stres. Stres je i telesni napor poput dugog hodanja, nošenja teških predmeta, nagle promjene temperature ili obilnog obroka.
PREPOZNAJ SVOJ STRES I KONTROLIŠI GA
Stres je neizbježan deo života svakog čoveka. To je izrazito složen proces interakcije između određene osobe i njenog života, i predstavlja način na koji mentalno, fizički i emocionalno reagujemo na različita stanja, promene i zaheve u našem životu.
Danas postoji jedna, najčešće prihvaćena definicija stresa koja kaže da je stres stanje ili osećaj u kojem se nalazi određena osoba kada smatra da zahtevi u njenom životu premašuju lična i društvena sredstva koja ta osoba ima na raspolaganju.
Ljudi ne osećaju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Suprotno tome, osjećaju veći stres kada smatraju da ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih.
Stres ne mora uvijek imati negativan uticaj. Niski nivoi stresa mogu proći neprimećeno, dok blago povišeni nivou stresa mogu čak pozitivno uticati na neku osobu i pokrenuti kreativnost i efikasnost. Takav nivo stresa često je pozitivna u poslovnim okruženjima i prema nekim ispitivanjima izaziva veću efikasnost zaposlenih.
Visoki nivoi stresa pak mogu biti vrlo štetni i pogoršati neke od ozbiljnih hroničnih oboljenja. Kako prolazimo kroz životni ciklus odrastanja, diplomiranja, promene posla, venčanja, dobijanja potomaka, proživljavamo i sve te različite nivoe stresa.
Reč stres potiče iz srednjovekovnog engleskog jezika („stress“, „to stress“), a prvotno se odnosila na napor, nevolju ili ograničenje. U 19. veku počinje naučno korištenje tog termina, a različiti autori različito definišu pojam stresa, zavisno od teorijskog pristupa. Uopšteno se može reći da je stres stanje u kojem je poremećena psihofizička ravnoteža organizma i koje, radiprilagodjavanja, zahteva ulaganje dodatnih napora.
Izraz stres odnosi se na:
-
unutrašnje stanje organizma (ponekad označeno kao „opterećenje“);
-
spoljašnji događaj –stresor;
-
iskustvo nastalo interreakcije osobe i okoline.
Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se i stresori („udarači“). Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizma na delovanje spoljnog stresora.
Kad se „nagomila stres“, čovek se razboli: može se osećati hronično umorno ili iscrpljeno; može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom; može izgubiti apetit, seksualnu želju i sposobnost uživanja u životu; može upasti u depresiju, anksioznost, imati napade plača i panike, opsednutosti, fobija..
STRES I POSAO
Stres na poslu stvara pretpostavke za moždani i srčani udar, uništava mentalno zdravlje i skraćuje život.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti.