HRONIČNI STRES
„KAKAV STRES!” – kažemo kada osećamo da smo uznemireni, zabrinuti, opterećeni tenutno nastalim problemima, ili nekom snažnom emocijom . To je AKUTNI STRES.
HRONIČAN STRES, nastaje kao posledica stalnih problema koji se postepeno gomilaju. Budući da hroničan stres postepeno raste, malo pomalo, često ostaje neprimećen, nzapažen i – pomisliš: “Danas mi je malo gore nego juče, ne treba da se brinem ništa se posebno ne događa”. Ali zbog ovoga stres neće biti manje OPASAN.
NAPROTIV.
HRONIČAN STRES je najčešće povezan s problemima koji se teško rešavaju kao na primer sa teškom situacijom u porodici, na poslu, bolest. U HRONIČNI STRES spadaju i unutrašnji konflikti ili dileme, kada određena situacija istovremeno ima i dobrih i loših strana, npr. ne sviđa mu se posao, ali mu je potreban novac; muž kojeg žena ne voli, ali ne može bez njega itd.
ODRICANJNE je sledeća opasnost koja se javlja u hroničnom stresu a ogelda se tome da se trudimo da ne priznamo da problemi postoje: ako jedanput ne možemo da rešimo problem možemo da se pretvara da problem jednostavno ne postoji. Potisnut iz svesti problem, međutim, nigde ne nestaje, već se ispoljava u oblicima koji nisu pod kontrolom svesti: u snovima, mašti i prilično neprijatnim psihosomatskim simptomima.
Danas se mnogo priča o stresu koji je povezan s administrativnim ili dispečerskim poslovima, zagađivanjem okoline, odlaskom u penziju, fizičkim naprezanjem, porodičnim problemima ili smrću rođaka. Reč “stres”, isto kao “uspeh”, “neuspeh” i “sreća”, ima različito značenje za različite ljude. Različito značenje za različite ljude ali iste biohemijske reakcije.
Pod pojmom hronični stres podrazumevaju se: umor, bol, strah, nemogućnost koncentrisanja, nepoštovanje javne osude, gubitak krvi ali I neočekivani velliki uspeh koji vodi do drastične promene celokupnog načina života.
Dispečar aerodroma koji zna da minut smanjene pažnje znači stotine poginulih ljudi; sportista koji želi pobedu svim svojim bićem; muž koji bespomoćno gleda kako njegova žena polako i mučno umire od raka – svi oni osećaju stres. Njihovi problemi su potpuno različiti, ali su medicinska ispitivanja pokazala da organizam stereotipno reaguje istim biohemijskim promenama čija je svrha da izađu na kraj s potrebama koje su se pojavile u ljudskom sistemu.
Hronični stres obično nastaje kao rezultat uticaja na prvi pogled nevažnih, ali brojnih i dugotrajnih neprijatnih faktora (a često su to različite i najneobičnije kombinacije svega gore navedenog).
HRONIČNI UMOR
Osnovna karakteristika SINDROMA HRONIČNOG UMORA je hronično zamaranje, koje ima stalni karakter. Glavna razlika između HRONIČNOG i OBIČNOG UMORA je da hronični umor postoji i nakon dugog odmora dok običan nestaje. Nije retkost da nakon dugog odmora čovek ima utisak da je umor potpuno nestao, ali već tokom prve nedelje nakon povratka uobičajenom životu umor se vraća.
HRONIČNI STRES i preterano razdražen vegetativni nervni sistem ispoljavaju određenim FIZIČKIM SIMPTOMIMA.
Prvi simptomi su relativno bezazleni, npr. HRONIČNE GLAVOBOLJE I POVEĆANA SKLONOST PREHLADAMA. Međutim, ako je situacija, koja pogoduje hroničnom stresu, i dalje ista, mogu da se pojave ozbiljniji problemi sa zdravljem.
HRONČNI STRES – OZBILJNE ZDRAVSTVENE POSLEDICE
Hronični stres ima ozbiljne posledice na zdravlje. Najčešće su:
– Depresija
– Dijabetes
– Opadanje kose
– Srčana oboljenja
– Hipertireoza
– Gojaznost
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj
– Seksualni poremećaji
– Bolesti zuba i desni
– Čirevi na želucu
Osim toga ustanovljeno je da je 90 odsto svih zdravstvenih tegoba u ovoj ili onoj meri povezano sa stresom!
HRONIČNI STRES – SKRIVENI SIGNALI
- Glavobolja vikendom ili tokom odmora– naglo smanjenje nivoa stresa van radnog procesa može da isprovocira glavobolju.
- Bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba)– ljudi snažno stiskaju zube kad su pod stresom. To može dovesti ne samo do bola u vilici, već i do pojačanog stanjivanja zuba. Noću, tokom spavanja i zbog nemogućnosti svesne kontrole, proces je aktivniji i dolazi do bruksizma – škrgutanja zuba.
- Noćni košmari– tokom noći naši snovi imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju, tako da ujutru obično ustajemo bolje raspoloženi, nego pre spavanja. Zbog stresa se češće bude noću, prekidajući svoje spavanje i provocirajući košmare koji se ponavljaju.
- Krvarenje desni– stres povećava rizik od pojave oboljenja periodontitisa. Visok nivo kortizola (hormona stresa) uništava imunitet i omogućava bakterijama u ustima da se neometano razmnožavaju.
- Mitiseri– stres pojačava upalne procese, što dovodi do pojave osipa.
- Svrab kože– nedavno je istraživanje japanskih naučnika, koje je rađeno na više od 2000 ljudi, pokazalo da su ljudi koji su patili od hroničnog svraba bili dva puta više podložniji stresu. Pored toga što sam svrab može da isprovocira stres, prema mišljenju stručnjaka veoma je verovatno da osećaji uznemirenosti i napetosti pojačavaju uzroke koji se nalaze u osnovi takvih bolesti kože kao što su: dermatitis, ekcemi, psorijaza.
- Jačanje alergijskih reakcija– hormoni stresa stimulišu proizvodnju imunoglobulina grupe E, koji sa svoje strane provocira alergijske reakcije.
HRONIČNI STRES – KAKO GA POBEDITI
Pokušajte, za početak, da shvatite uzrok koji ga izaziva i po mogućnosti da ga otklonite. Istovremeno stručnjaci savetuju da optimizujete svoj raspored dana i da koristite pomoć i podršku porodice i prijatelja. Važno je i baviti se sobom – odmarati se, raditi fizičke vežbe, baviti se meditacijom.
U nekim slučajevima stres dostiže takve razmere da dovodi do razvoja ozbiljnih oboljenja i potrebna je pomoć lekara i lečenje .
Ukoliko ne možete da se oslobodite osećaja uznemirenosti ili primećujete simptome depresije, osećate nezadovoljstvo ili razočaranje svojim ponašanjem ili ponašanjem bližnjih, ili jednostavno osećate potrebu za profesionalnim savetom, obratite se lekaru.
U svakom slucaju, ne treba da dozvolite da stres šteti vašem zdravlju. Blagovremeno obraćanje za pomoć pomoći će vam da se brzo vratite zdravom, srećnom životu.
